Sve više prisutna biljka na balkonima, kao spoj ukusa i estetske lepote. Pored toga što “voli” osunčani prostor njegov opstanak ne dovode u pitanje ni senovita mesta. Vlašac je cenjen kao začin ali i kao ukrasna biljka, zahvaljujući prelepim tankim listovima.
Višegodišnja biljka, sa osnovom dugog korena, “usidrenog” u zemlji. Listovi su tanki, šuplji, izgledom podsećaju na trsku. Rastu u visinu sa mogućnošću formiranja najlepših cvetova u roze nijansama.
Jedna od glavnih karakteristika vlašca jeste miris koji blisko podseća na luk i u nekim slučajevima čak i na mladi luk. Zahvaljujući tome, delikatno prati ukus pripremljene hrane i čini se dobrom zamenom za ostale začine. Ne samo ukusom, već i za snabdevanje hranljivim materijama (posebno ako se jede sirov). Upravo zbog toga ima značajno mesto u kuhinji. Dosta koristi i shodno tome konstantno uzgaja.
Nega i uzgoj vlašca
Vlašac je poznat po dobrom rastu kako u bašti tako i u posudama (saksijama). Nije zahtevan i ne traži posebnu pažnju, karakteriše ga dobra prilagodljivost. U stanju je da se razvije sasvim dobro na svim vrstama terena. Ova biljka preferira zemljište srednje teksture i odličan nivo drenaže, na način kako bi se izbegla stagnacija vode.
Pre same setve, korisno je adekvatno mešati zemljište. Preporučuje se upotreba organskog đubriva i to će biti dovoljno za celu sezonu, u kojoj se odvija rast biljke. Tokom letnje sezone veoma je važno obezbediti značajnu količinu zalivanja. Razlog tome jeste činjenica da luk vlasac voli dobru izloženost suncu. Kada je dostigao dovoljnu visinu može se prikupiti (sečenjem) i upotrebiti.
Ne postoje posebni saveti za održavanje. Zahteva pravilno zalivanje i redovno uklanjanje korova. Obezbedite adekvatan zaklon za najtoplije sate tokom dana (hlad ili slabije osunčana mesta).
Ako se uzgaja kao aromatična biljka (gde preovladava upotreba listova) poželjno je ukloniti cveće u trenutku u kome se razvija, jer može smanjiti miris i snagu listova vlašca. Učestalo sečenje listova obezbeđuje ponovni rast i sprečava cvetanje.
S druge strane, ukoliko niste zainteresovani za njegovo korišćenje u kuhinji, možete videti procvat svoje biljke. Uživajte u lepoti cvetova biljke u periodu od maja do juna.
Vlašac u saksiji
Nije neobično da u velikim kuhinjama vidite male posude vlašca. One treba da obezbede neposrednu upotrebu, kako bi ukus bio u potpunosti očuvan. Ova začinska biljka se veoma često, zbog prostora gaji u saksijama. Prikladan način za dostupnost svih aroma prilikom pripremanja jela.
Luk vlašac jednostavno zasadite u malim saksijama. Ne postoje velike potrebe, bogata zemlja, koja nije previše teška, kako se ne bi stvorila ustajala voda. Ova biljka voli dobro osunčana mesta i upravo zbog toga zahteva adekvatno zalivanje. Kako biljka raste tako se i sakuplja, u količini koja je potrebna za konzumiranje.
luk vlašac
Kako se čuva vlašac
Iako se preporučuje upotreba svežeg vlašca, njegova bitna svojstva ostaju očuvana i kada se osuši. Prikupite listove i lagano ih isperite pod mlazom vode. Rasporedite ih na čistu krpu i ostavite dobro da se osuše. Nakon toga, možete ih iseckati, odložiti u staklene teglice i dobro zatvoriti.
Najbolji način da sačuvate njegov karakterističan miris jeste zamrzavanje. Ponovite gore pomenuti postupak pripreme. Isecite ga i stavite u aluminijumsku foliju, u količini koja će vam biti potrebna. Ovako pripremljene listove vlašca stavite u manje kese, dobro ih zatvorite i odložite u zamrzivač. Na ovaj način biće dobro pripremljen za kasniju upotrebu.
Vlašac koji ste kupili u prodavnici možete sačuvati nekoliko dana. Jednostavno ga uvijte u vlažni papir, dobro zatvorite i odložite u frižider. Svežina i aroma ove biljke ostaće netaknute.
U kuhinji dobro poznata aromatična biljka
Često možete videti začinsko bilje na prozoru, malenu saksiju izloženu svetlosti. Uvek nadohvat ruke, kako bi se vlašac konzumirao svež. Isecite ga nožem ili kuhinjskim makazama. Poslužite kao finalni deo osvežavajuće salate, supe ili sosa (umaka).
Ukusom delikatan, upotrebljava se za dodatni ukus pripremljenih jela ili za ukrašavanje (iseckan u žice). Pravilo je da se dodaje na kraju kuvanja, jer je izuzetno osetljiv. Često se listovi vlašca, zahvaljujući elastičnosti i izduženom obliku koriste za vezivanje rolni. Mirisan i dobar za ukrašavanje, možete ga koristiti u kuhinji tokom cele godine.
Često se upotrebljava u kombinaciji sa krem sirom. Svojim karakterističnim mirisom učiniće drugačijim čak i najjednostavnija jela, bez potrebe za drugim začinima. Sveže iseckani listovi vlašca lepo prate ribu i druga jela od mesa. Neizbežan je sastojak u bogatom, mekom sastavu omleta, punjenih testenina i kus – kusa. Iz francuske tradicije možete pozajmiti ideju obogaćivanja mešavine za palačinke. Neizostavan kao deo ili ukras ukusnih supa i umaka. Jednostavno rečeno, dekorativno lep i zdrav način ishrane.
Umak od vlašca je veoma jednostavan za pripremu. Potrebna vam je jedna “vezica” luka, jedan jogurt, pola pavlake, biber i prstohvat soli. Luk iseckajte na sitno, sve promešajte i umak je spreman.
Može se servirati uz pečeno, grilovano, kuvano meso i krompir.
Omlet – savršen recept za vlašac
Pripremite sledeće sastojke: jaja, sveži vlašac (u dovoljnoj količini), crni luk, rendani sir po izboru, ekstra devičansko maslinovo ulje, so i biber po ukusu.
Razbijte jaja i dobro ih “istucite” viljuškom u većoj posudi. Dodajte rendani sir, so i biber po ukusu. Vlašac dobro operite, sitno iseckajte i dodajte smesi sa jajima. Kako bi se ukusu ravnomerno rasporedili sve lepo promešajte.
Na kockice isečen crni luk prebacite u tiganj u koji ste prethodno sipali maslinovo ulje. Lagano dinstajte dok ne dobije lepu zlatnu boju. Dodajte smesu od jaja i pecite na “tihoj vatri”. Za ravnomerno pečenje veoma je važna i “druga” strana, zato je okrenite. Pripremljeni omlet servirajte topao uz poslužen seckani paradajz, preliven uljem i posut solju i origanom.
Lekoviti listovi vlašca
Iako je njegova primena tipična za kuhinju, vlašac je biljka različitih terapijskih karakteristika. Posebno se ističe kao diuretik i antiseptik. Mogu se navesti antibakterijska i hipoglikemijska svojstva (redukuje šećer u krvi).
Poznat je i kao antioksidant. Može se koristiti za lečenje akni, kod ujeda insekata, ali i različitih opekotina. Pokazalo se kako su njegovi listovi dobri za iskašljavanje. Pored toga pozitivno deluje na organe za varenje, sprečavajući nadimanje. Može da reguliše holesterol i visok krvni pritisak.
Bogat je mineralima (sumpor, kalcijum, fosfor, gvožđe i kalijum) i vitaminima (grupa B, A i C). U svom sastavu sadrži flavonoide, ugljene hidrate, vlakna, proteine, masti, glikolnu kiselinu i polifenole.
