Biti maca ili pas na ulicama grada je jako teško. Borimo se za svaki zalogaj, kap vode. A opasnosti kojima smo izloženi je bezbroj. I jedna grupa, Facebook grupa, počela je da nam pomaže da preživimo. Jer bilo im je žao bolesnih maca, povrijeđenih maca i pasa, željeli su da budemo siti i zdravi, da nam pomognu da lakše preživimo, da nas nahrane i bar malo uljepšaju ovaj naš mačji i pasji život. A najbolje ću vam opisati kakvo je stanje sa tužnom pričom koja mi se desila pred novu 2023. godinu.
Ja sam maca Anđela, a ovo sam ime dobila prije nekoliko dana. Do tada nisam imala ni ime, nisam imala hranu, nisam imala doma – nisam imala ništa. Bila sam samo još jedna maca više, još jedna tigrica bez doma, bez igdje ikoga. I tako sve do 30. 12. 2022. godine.
Neka zločesta djeca su pomislila da je superzanimljivo da mi bace to nešto što svijetli. Ne znam ja šta je to, ja sam još mala. A gladna sam… i bila sam presretna jer neko mi je bacio nešto, a u mojoj glavici to je bio komadić hrane. Dalje se ne sjećam, znam samo da je boljelo. Sve je boljelo… Neki momak me stavio u kutiju ispred vrata, i to je to. Mislila sam prestaće i bol, pa evo sad imam i dekicu, i nije mi više ni tako hladno. Još samo da prestane da boli, a valjda hoće samo da stane i krv. Ali ne… boljelo je još jače, a već je padao i mrak. Sama sam, ok! Znam, nebitna sam i nema veze. Bar su mi dali dekicu i kutiju. I tako, odjednom me ne boli, nije mi ni hladno! Igram se sa nekom finom macom, nisam gladna…
”Maco, jesi živa”?, neko me trznuo! I nose me negdje. Tu mi neka plava teta tepa, mazi me, dira me, uzima neke igle, ajjjjjjj…
Dan je. U toplom sam. Puno je ljudi tu i svi me maze. Ne boli me više, samo sam umorna, moram da spavam…
E tad sam vam dobila ime Anđela. I saznala sam šta je bilo. To nije bio komadić hrane, nego petarda koja me ozbiljno povrijedila! Slomila mi je vilicu, polomila zubiće i opekla cijela usta! A ta plava teta, moja vila, Saby Topalović, ona je sve to sredila. Izgleda da su one igle njen čarobni štapić! Ne znam šta bi drugo moglo da bude. Ona mi je rekla da više neće biti straha, bola, gladi! Neće mi biti hladno, neće me niko više povrijediti! Neću više biti sama, jer imam još svojih vila, zvjezdica njenog čarobnog štapica! I rekla mi je da ih zovu Indy šapice!
Udruženje Indy šapice želi biti zvjezdica za svaku macu i psa kojima treba pomoć. FB grupa je shvatila da stanje može mijenjati samo legalnim putem i zato je osnovala Udruženje Indy šapice. Naše udruženje želi da mijenja živote tih malih bića. Zato nam treba podrška, ne samo članova Udruženja već i šire društvene zajednice. Hajde da zajedno pravimo skloništa po evropskim standardima, da ne dozvolimo više nikad da ijedna maca ili pas budu bolesni, gladni. Pomozimo im u njihovim mačjim i psećim životima!
